Sećanje sa Značenjem Omaža

This slideshow requires JavaScript.

“Sećanje sa Značenjem Omaža” – Vesna Todorović, likovni kritičar, u Beogradu, aprila 2017.

Malo je ljudi koji za života upoznaju rodni grad u potpunosti. Pogotovo, ako je u pitanju istorijski višeslojna, dvomilionska metropola, kakav je Beograd. U njemu treba živeti čitav život i istovremeno sve vreme biti ispunjen radoznalošću prema otkrivanju, kako bi se bar približno upoznao svaki kutak. 

Iskustvo nas uči da se upamćivanje odnosi na markantnije lokacije, na osobene detalje, a da se sećanja najčešće vezuju za mesta čestih pohođenja, ili ona na kojima nam se nešto bitno dogodilo. Ipak, kada «glasno» evociramo uspomene, najčešće su prisutne one gradske tačke, urezane u sećanje svojom lepotom i skladom. Tačke, kojima se vazda vraćamo, kao na izvor, koji nas napaja kada smo najviše žedni. Kada smo od njih veoma daleko, kada su dohvatne samo sećanjima. 

Vesna Klačar-Nedimović, naša i australijska umetnica, svoja sećanja na rodni Beograd pretače u svoju umetnost, u medij grafike. Svoje emotivne relikte odenula je u stilski atraktivnu arhitekturu valjanog istorijsko-umetničkog pedigrea, najčešće autorizovanu imenom slavnog beogradskog dvorskog arhitekte Jovana Ilkića, aktivnog u Beogradu i Srbiji krajem 19. i početkom 20. veka. Ovako reprezentativni izbor je načinila u samom srcu grada, čime je otkrila vlastite omiljene staze, ali i želju da svet vidi kako je lep njen Beograd. Lično je tokom svog beogradskog hodočašća 2010. godine fotografisala zanimljive i ukrasima bogato razuđene fasade – Saborne crkve i kuće trgovca Ljubomira Crvenčanina (danas hotel Aleksandar Palas) u ulici Kralja Petra, Biblioteke grada Beograda (nekada znameniti hotel «Srpska kruna»), kao i Zadužbine Nikole Spasića u ulici Kneza Mihaila, koje čine motivsku osnovicu njenih grafika. Svoju pažnju je fokusirala na prozore, nosioce najraskošnije dekoracije, ali i izvorima svetlosti za enterijer zgrada i sa njima uspostavila svoj senzibilni umetnički dijalog.

Zanimljivost Vesninog pristupa se, između ostalog, sastoji od dosledno sprovedene likovne igre prekrivanja svakog motiva pitoresknom mrežom, nastalom na osnovu topografske mape grada iz 1967. godine. Unutar mape, pogled umetnice je uperen na dominantni jezičak sa gustom urbanom strukturom starog gradskog jezgra, pozicioniranog iznad ušća Save u Dunav. Time je diskretno naglasila da se upravo na tom mestu nalaze reprezentativne građevine, koje je odabrala. Poentirajući odnos pojedinačno-opšte u beogradskim okvirima, ova mreža simbolično aludira i na protok vremena u dugom životu grada, i na psihološku samozaštitu autorke u odnosu na momenat suočenja sa lavinom osećanja. 

Vesna Klačar-Nedimović svoje grafičke radove izvodi na dva načina – tradicionalnom metodom duboke štampe, u veoma efektnom crno-belo-sivom odnosu valerskog karaktera, gde gusta bela mapa grada dominira, oblikom podsećajući na bogato rastinje Beograda, i digitalnim sredstvima, kada više dolazi do izražaja motiv razuđenih, razigranih fasada, delikatnog, ali vedrog, osunčanog kolorita. Umetnica se dodatno poigravala, unoseći ritam i dinamiku u kompozicijsku prezentaciju, predstavljajući isti motiv, ili alternirajući dva različita, u formi horizontalnog poliptiha.

Uvid u pažljivo koncipiranje i izvođenje ovog ciklusa umetničkih dela Vesne Klačar-Nedimović navodi na zaključak o višeslojnosti uloge i učinka sećanja na rodni grad i njegove vrednosti, gde se osim emocije, koju sećanje indukuje, poput kakvog spomen obeležja pomalja simbol prepoznavanja njegove lepote.

Vesna Todorović, likovni kritičar
U Beogradu, aprila 2017.

Vesna Todorović, rođena 1944. u Beogradu. Studije istorije umetnosti 1962/1969, Univerzitet u Beogradu. Diplomski rad osvojio Nagradu Spomen-zbirke Pavla Beljanskog. Radila u Biblioteci SANU od 1974-2009. Od 1990. aktivan likovni kritičar, od 1995. član ULUPUDS-a.

Istraživački rad na planu savremene likovne umetnosti objavljen u katalozima autorskih izložbenih projekata (1996-2014), u katalozima samostalnih i kolektivnih izložbi, prikaza izložbi, tekstova predavanja, tribina, promocija knjiga i Simpozijuma posvećenom Pavlu Beljanskom, Novi Sad 2012 – u nekoliko časopisa i zbornika radova. Redovno objavljuje prikaze izložbi u Likovnom životu (Zemun), a eseje o likovnom stvaralaštvu u Koracima (Kragujevac) i Gradini (Niš).Objavljivala i u: Sveske (Pančevo), Svet žena (Loznica), Kvadart, Refoto i Književne novine (Beograd).

Urednik i jedan od autora monografije o akvarelima Rajne Lazić “Svetlosni prosjaji”, Beograd, 2004; jedan od autora monografije “Željko Đurović”, Beograd, 2013; “Milanka Berberović”, Beograd, 2015; autor monografije “Helena Šipek” (u štampi). Biografski podaci u: katalozima autorskih izložbi, Majskih izložbi ULUPUDSa, časopisu Koraci i Atlasu likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije – 21. vek.

Aktuelni član umetničkih programskih saveta Likovne galerije Doma kulture Čačak i Galerije SKC Novi Beograd.

Dobitnik Godišnjih nagrada ULUPUDSa 2001. i 2004. i Nagrade ULUPUDSa za životno delo, 2012.